Miloš Josimov, miljenik navijača FK Donji Srem

0

Dok novoosnovani FK Donji Srem 2105 pokušava da pećinački fudbal vrati na „pravi put“, ljubitelji „najvažnije sporedne stvari na svetu“, pomalo sa setom, sećaju se „onog Donjeg Srema“ i igrača zbog kojih se dolazilo na popularnu „Suvači“.

Jedan od miljenika navijača bio je Miloš Josimov. Posle dokazivanja u Pećincima, Josimova je „fudbalski put“, vodio do Slavana iz Bratislave, Radničkog iz Sremske Mitrovice, Bačke iz Bačke Palanke i doveo do daleke Finske. Joske nije previše daleko, a skyp je „čudo tehnike“!

– Iskreno, umorio sam se malo od fudbala u Srbiji – priznaje Josimov – Posle povrede, koja me je zadesila u novembru i kada sam završio u gipsu, imao sam malo vremena za razmišljanje. Shvatio sam da je vreme za korenite promene. Jednostavno, odlazak na treninge postajao je mučenje za mene, a ne zadovoljstvo, a sve zbog dobro poznatih razloga u „fudbalskoj Srbiji“. Na svu muku nadovezala se i povreda, koja mi je u neku ruku pom ogla da otvorim oči i shvatim da smo mi fudbaleri potrošna roba. U tom periodu sam uspostavio i prve kontakte sa dva kluba iz finske Druge lige. Naravno, posavetovao sam se i sa nekim drugarima koji igraju u Finskoj duži niz godina i koji su me uverili da je prava sredina za novi početak. Uklapalo se otprilike i sa mojin nekim predznanjima o skandinavskim zemljama, o kojima sam mislio sve najlepše. Stigao sam 2. januara 2017 u Kokolu i posle desetak dana zvanično potpisao ugovor sa Kokkolan Pallo – Veikot.

Kakvi su utisci o novom klubu, novoj sredini?

– Grad Kokola nalazi se na zapadu zemlje i smešten je na obalama Botnijskog zaliva, koji je deo Baltičkog mora – nastavlja Joske – Ima oko 50.000 stanovnika. Prijatan i miran grad. Klub se takmiči u Drugoj finskoj Ykkonen ligi. Ove godine su nam velika ambicije i cilja se ulazak u Prvu ligu. Klub je angažovao dosta novajlija i čini se da je po dosadašnjim rezultatima na pravom putu. Pored mene je još jedan Srbin, Saša Savić, koji je ovde duži niz godina. Tu su i igrači iz Španije, Rusije, Gruzije, Jamajke, Gambije. Dobro smo se uklopili sa domaćim igračima i funkcionišemo kao prava porodica. Svi domaći igrači su, uglavnom, zaposleni, pa na prepodnevnom treningu budu samo stranci. Klub je izuzetno organizovan. Ne mogu da se naviknem da su isplate u minut i da sve što je u domeni njihovih mogućnosti završava se u roku od pola sata… O opremi i svim pratećim detaljima da ne pričam. Pošto su izuzetno niske temperature u ovom periodu, pa sve do aprila, treniramo na veštačkoj travi, u pokrivenoj hali i gde se temperatura ne spušta ispod 15 stepeni. Uslovi su slični lkao u većini gradova. Kvalitet ovdašnje lige je kao i kod nas. Stranci, uglavnom, donose prevagu. Više se trči i ima više duela, ali, čini mi se da su u Srbiji igrači taktički obučeniji. Prvenstvo počinje krajem aprila i završava se početkom novembra. Izuzetno je dug pripremni period, ali Fincu su smislili da se u pripremnom periodu igra Kup. Sve ekipe iz Prve i Druge, kao i par najboljih trećeligaša, podeljeni su u pet grupa po po šest timova, sve po regionalnom principu. Prvoplasirani iz grupa idu direktno u četvrtinu finala, dok drugoplasirani i najbolje trećeplasirani razigravaju za četvrtinu finala. Moj klub je završio na prvom mestu u svojoj grupi sa svim pobedama. Za dve nedelje nas očekuje četvrtina finala. Opšti je utosak da smo dobro uigrana ekipa. Zanimljivo je da sam ovde prebačen iz odbrane u vezni red. Dobro sam se snašao. Došao sam u Finsku prilično spreman i „zategnut“, za šta bih se zahvalio svojim trenerima u Bačkoj Jelačiću, Mitroviću i Jovaniću. Oni su me vratili u ozbiljan fudbal i verovali su u mene, iako sem pre toga izgubio godinu dana igrajući amaterski fudbal.

Naravno, Miloš Josimov, ne prekida kontakte s prijateljima iz Srbije.

– Pratim dešavanja u srpskom fudbalu, bivše klubove, kojima želim da ispune svoje ciljeve. Vidim da je Bačka pobedila u Milanovcu i da se izdiže iz opasne zone. Prijateljstva iz Donjeg Srema su nešto posebno i često se čujem sa nekadašnjim saigračima, trenerima, direktorom Despotovićem. Uopšte, kroz karijeru sam stekao dosta prijatelja. Bez obzira što smo raštrkani po svetu, ne prekidamo kontakte. Upoređujemo detalje iz zemalja u kojima igramo. Posle svega viđenog u inostranim klubovima shvatamo koliko je, u stvari, status srpskih fudbalera na niskim granama.

Podeli.

Ostavite komentar

thirteen − 1 =

Created by smartcode